Price stare skole 21. dio – Hip Hop glave

Pricat cu vam veceras o hiphop glavama u ovoj igri.

Ali, prije svega. bila je tu ta posebna vrsta…tastatura mc.

Sta god neko uradi ono to ismije.

Na svakoj je ono partiji negdje u cosku, ili cak u prvim redovima, upija nastupe, htio bi on tako al zna da to nece nikad moci.

Ode kuci ko popisan, pa sere po forumima cijelu noc.

Izvrce pricu,a zna ti tekstove napamet, rukicama mase, pada u trans, pa cim se docepa sigurnosti svoje sobe pocne srat’ ko foka.

Ma mrshhh.

Bilo je onih koji su ko pokusali bacat rime, vidjeli da ne znaju, pa poceli furat neku shatro kritiku ljececi tako svoj kompleks. Razlicita vrsta Šabana sa dosta dodirnih tacaka.

Sto spominjem ovo?


Prijasnje generacije u hip hop-u nisu se razlikovale puno od ovih danasnjih.

Vazda ce nas bit svakakvih i to je normalno.

Svi smo mi, manje-vise, ljudi jbga.

Al je vise picki u igri, na zalost.

 

O njima necu vise trositi rijeci, obeco sam sebi i drugima sa kojima svakodnevno pricam o ovoj i drugim temama.

 

Al’ sam imao tu privilegiju da upoznam toliko dobrih mceva i brace u igri.

Jos dan danas zovemo jedni druge po nadimcima, rijetko kad imenima i fakat se nekad trznem kad me neko od njih zovne imenom.

Ja sa imenima i onako tanak, javno priznajem da nekim nisam ni znao prava imena duzi vremenski period.

 

Sjecam se Insana kad je zaboravio tekst pa ponio papir na binu.

Raja pala na usta od smjeha, neko iz mase odma’ dao naslov „Melodije

Jadrana“ i ode brat u legendu brze nego sto je otiso’ sa bine.

Jer kucat na forumu rime i zadat ih pred 100 ljudi nije isto.

Trema je zajebana stvar, fakat znam dosta ljudi koji su bez publike/pritiska genijalni ali cim se skupi vise od 5 ljudi…belaj.

Znam i one sto snimaju iz 45 kanala, pa dodju na binu, zinu ko vrabac kad ga mater hrani.

 

Al trema, neiskustvo…sve to utice na izvedbu.

 

Svima nam se desavalo jebi ga.

Izmedju ostalog za to sluzi i taj neko koji te „beka“.

Ako zna svoj posao naravno.

U suprotnom, vise ti smeta nego sto ti pomaze.

U tim trenutcima blokade, raja su se snalazila kako su znala i umjela.

Neki bi ponavljali refren dok „nadodju“, pa je tako bilo komentara, jesil to uradio pjesmu il samo refren :)

 

Mene je par puta raja izvukla, samo mikrofon prema njima ako je neka traka koja je vise slusanija od druge, pretezno su znali tekst.

Bilo je tu raje u publici koja je znala dic atmosferu.

 

Seko mi je tu bio jedan od „zahvalnijih“, pa je nastala ona poznata „Seko je reko'“

On je bio medju onima koji su me „podsjetili“ na tekst, izmedju ostalog.

Strasni rajter nema gdje ga nije bilo i skoro da i nema partije na kojoj nije prisustvovao i davao podrsku svim ekipama, bez obzira.

Ne po svaku cijenu, naravno.

Ako si los, onda si los i tu nema pomoci, bez obzira koliko te (tvoja) raja gura.

Znao je to izvuci i DJ.

Od Ahmaada, Bong-a, Thariik-a, Caminha…ljudi koji su imali osjecaj.

Sva trojica su znali animirati raju, dici atmosferu ako to emcee-u ne podje za mikrofonom.

Ahmaad je znao od 2 ploce napraviti beat, gdje god bi se pojavio temelje bi cupao.

Bong je izvlacio stvari na plocama koje pola raje nikad nije culo, vazda bi znao iznenaditi.

Thariik je uvijek znao puls ekipe koja bi bila trenutno na partiji.
Nije bilo ruke koja nije bila u zraku.

Caminho je znao zadati strasan beat box, pa s njim na partiji matrice nisu ni bile potrebne.

On su prije bili nepresusan izvor novih stvari ili onih koje do sad ja nisam cuo.

Pa je to jos bio bonus i privilegija koju su tadasnji dj's imali.

Bilo je momenata u bivsem Kinu „Bosna“ da dj jednostavno prekine beat, matricu, kako hocete, i samo digne ruke u cudu kao „sta to lupas“?

Hip hop glave, brate.

Dobro druzenje je bilo u vrijeme BC-a  (Bussin Crew)

Modernija verzija GP-a (Groups & Peoples).

O ovim organizacijama pisat cu opsirinije u nekim zasebnim dijelovima.


Riven je okupio solidan broj ljudi, uglavnom emceeva, uz dobre organizacije partija.

Jedna od boljih je bila uz „Bussin crew mixtape“ u bivsem klubu „Internet“.

To je, bar za mene, bila jos jedna u nizu dobrih partija i dobre organizacije i punog kluba.

2007, scena je jos disala i bila je aktivna.
Poslje toga se to sve pocelo polako, ali sigurno, osipati.

Sjecam se da smo dosli pravo ranije u klub, malo zbog probe, malo zbog druzenja.

Ja vise zbog druzenja, kao sto sam ranije rekao, probi nisam pridavao toliki znacaj kao neki, ali svakom svacije jel.

E sad, ko god se ikad nasao u nekoj organizaciji znao je ovo vrlo dobro.

One VIP kartice su imale znacaj samo ako je organizator bio ozbiljan i ako je imao dobro obezbjedjenje.

Bez te dvije stvari one su ti samo smetale oko vrata.

Uvijek se tu nadje raje, dozivaju te, daj ovo daj ono…

Ko odoli tome, pogotovo zenskim molecivim pogledima, taj je uspio u zivotu 🙂

Ali ovaj put organizacija je bila ekstra, sto bi mladji rekli top, tako da nije bilo izuzetaka ni u kom pogledu.


Helem, ulazimo mi u klub i standardna slika tog doba ( nisam bio dugo na partiji mozda je to i danas mada sumnjam ) grupe i grupice po uglovima i coskovima.

Svak se drzi svoga ko da ce ga pojest’ mrak ako se slucajno izdvoji ili ode do hale.

Par batre vec tamo lomi guzove uz neki beat i sjevaju ocima ko ce im bit zrtva na afteru, ili mozda cak prije, zavisi od sposobnosti doticnih i nivoa alkohola zrtve u tom trenutku.

Proba treba uskoro da pocne ali zajebancija je zadana davno prije.


Treba se sa svima ispricati dok ne pocne, a kad pocne neki se toliko unerede da te nece ni prepoznat’, pa bolje sad obaviti „sta ima?!“ dok se ne zakuha partija.

Stao sam malo sa Sekom i hodniku, prica mi o partiji u Tuzli i kako im je bilo.

Dolazi moj rodjak Damir (Kane) i njih se dvojica izgubise u mraku.

Na probi standardno, mene malo ponese beat pa bacim koji fristajl, cisto da ocistim grlo, jos par emceeva prihvati i zadamo mali open mic.

Ali prikocio sam na vrijeme.

Treba nesto cuvati i za nastup, ne treba otkrivati bas sve karte.

Ha ya.

Onda se klub polako poce puniti i svi zauzese svoje pozicije dok se jos moze proci do bine i nazad.

Ne sjecam se koji sam izaso po redu, nit je bilo bitno.

Raja je ispratila svakog izvodjaca sa vise ili manje zara i sa vise ili manje euforije.

Od Kome, Kontre, Sterme, Fataliste svi su zadali repcugu i odradili svoj posao.

Meni je nestalo beata pred kraj, al’ se nisam dao zbuniti, pa sam zado’ drugu stvar do kraja. Raja podrzala, lirika se morala ispostovati.

Sterma je odradio ekstra bek i sve ostalo je proteklo odlicno, kako je i planirano da bude.

Svi smo izasli u crnim majicama sa bijelim slovima „BC – Sarajevo 2007“

Slikali se sa cd omotima, bacili mahalsku sa rajom, slikali se na bini, promociju ispostovali.

Bas ko sto rade pravi reperi 😀

Neko mi je klepio mineralnu i slago’ da je nema vise, pa sam morao traziti alternativno pice.


Sada neke ljude ne mozes vidjet ni na drustvenim mrezama, a kamoli uzivo sto je fakat porazavajuca cinjenica, da ne kazem otislo sve u k*rac.

Standardno, kasnije se otislo na hambas.

Nekog isprala vutra, nekog pivka, nekog nastup, nekog sve nabrojano.

Jos jedna noc i jedna partija iza nas…


( nastavlja se… )

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Komentariši