beats by dre cheap

Price stare skole 23. dio - Radio

Sretna nova raja, sve najbolje u votazi !

Zdravlja prvo, a onda ostalo sta sami sebi zazelite.
I malo vise repchuge.

 

U eri fejsbuka, instagrama, jutjuba i ostalih cudesa, nije tesko promovisati svoj rad, pa i uplatiti negdje za lazne preglede.
Rekose mi da ima i to.
Nisam rasto' u kutiji, znam da je sve moguce,ali ovo me iznenadilo bas.

E cuj, platis da imas vise pregleda i lajkova na svojoj yt stranici.

Al' kontam da je i to neka vrsta reklame, kao, vidi sta me raje „slusa“ onda moram i valjati, jel?!
Dosta danasnjih emceeva i repera u startu izgubi samopouzdanje zbog ovakvih i slicnih „zvijezda“ jutjuba.
I vidim da su skoro svi optereceni tim „pregledima“.
„Sta cu ja ovo snimat, nemam ni 200 pregleda?!“

Mislim da to sto neko ima par stotina ili hiljada pregleda ne znaci da je manje kvalitetan od onih koji pucaju milione, ne umanjujuci kvalitet ovih „milionera“ ali ocigledno pomaze da taj pojedinac ili grupa bude „u trendu“.
U moje vrijeme radio je bila, osim partija, super prilika da se jedan emcee ili grupa promovise.

U nasoj drzavi, gradu, to i nije bilo bas tako lako kao u susjednim drzavama, ali o tome sam vec pricao, pa da se ne ponavljam.

Koga zanima, a nekim cudom nije citao, uvijek se moze vratiti na starije postove.
Uglavnom, radio je bio ekstra promocija ali valjalo je upasti.
Srecom, u vecini slucajeva nasa raja je uspjela dobivati termine da vode emisije vezane za ovu tematiku, pa tako je nas drug imao jednu na radiju „Zid“ kao Dj Shadow.
U to vrijeme snimljeni materijal je bio pravo rijedak, pa su u vecini pustali stvari onih sretnika koji su mogli to sebi priustiti.
Ali davala se prilika emsijevima koji su se javljali u program da bace koju rimu uz matricu koja se pustala na radiju.

Pa moj stari mi je prenio info bas od jedne od tih emisija i cuveni poziv svim pojedincima i grupama za jedan veliki party u kinu „Radnik“.
Kaze meni stari : „ -E bili su oni tvoji na radiju“
Koji moji?
„Radio zid, zovu sve „siroke“ da se jave“ ( stari je nas zvao „siroki“ zbog sirokih tola koje su se nosile)
Odmah zovem svoju ekipu da ih obavjestim i da se sto prije i bolje pripremimo za  nastup.

Vise o tome mozete citati u dijelu – Kino „Radnik“.

Poslje toga su isle dosta dobre emisije od omladinskog radija, do ISV-a, do cak jednog gostovanja na televiziji ntv99.

Tad se izderala neka urednica na nas sto galamimo a ona hudnica pokusava da vodi dnevnik.
Dje si CNN...

 

Od gostovanja za moje albume „Rakovim koracima“ i „Praznik u Sarajevu“ do bh-hiphop.com mixtape-a, do pojedinacnih emisija, radio je bio majka J

Cak sam nasao audio kasetu sa gostovanja na omladinskom radiju.


Super uspomene.

Ta gostovanja su bila specificna na svako na svoj nacin, ali uvijek je tu bilo bruka raje koja su se okupljala.
Svako dovede nekog svog i onda i onaj mali studio bude tijesan da primi sve znatizeljnike, rodbinu i poznanike
J
Ostali koji iz nekog razloga nisu mogli doci, pridruzivali su se javljanjima u program.

A tu je tek bilo svega i svacega, pogotovu ako se zaboravi da ides uzivo.
Znalo se desavat da starci od nekog nazovu da vide kad misli doci kuci, hoce li zakljucavati ili da ga obavjeste da je kljuc kod komsinice Hasne...

Zamisli brata bacio rimu zajebanu, sljedeci slusalac bude stara, pita hoce li sutra ostati kuci malu sestru da cuva.

 

Do svadja u programu zato sto tonac nece da pusti odredjenu matricu ili sto je prekine, a brat je imao jos rima „u rukavu“, do direktnih betlova izmedju pozivaoca i emceea u studiju.

Tako da bi poslje kvalitetne borbe konverzacija znala ici i ovako:

 

„Eee pasa sto nisi doso' na radio?“

„Ma nisam mogo', zavrsavo' nesto..:“

„Zajebavam se, ne bi te ni zvao“

 

Bilo je tu bas prejebenih rima, nekih fristajlova koji su ispucavani, nekih stvari koje neko ne bi znao ponoviti da sjedne i da ih pokusa napisati.

Nista mi nije bilo sladje kad se jave šabani koji pokusavaju da te uhvate „na spavanju“ pa se jave u program da betlaju.

 

Cujem fino kako susti papirima tamo, rasporedio ih po sobi i pripremio se, dusa, da krene na mene.

Eee budalice moja...


Ali sreca, pravih emceeva je tada bilo vise nego ovih miseva iza tastatura, telefonskih poziva i po coskovima klubova-
Lajanje im je bilo ograniceno, previse smo bili jaki za njih.

Sirove rime su tada lupale sa radijskih mikrofona, trazio se mikorofon vise, pa bi dodavali onaj fiksni majk jedan drugom, u zavisnosti od radijskog studija.

 

A jaran, koji je jedva zavrsio da ima emisiju na radiju, bi se hvatao za glavu u strahu da ce mu ekipa polupati inventar.

Ali nikad nije bilo belaja vrijednog spomena, svi smo mi tu bili iz istog razloga i iste ljubavi.

 

Ponekad su stvari znale izmaci kontroli pa se zaboravi pricati o nekoj temi, o promociji albuma nekog emcee ili grupe, pa te na pravi put vrati neko ko je nazvao ali nikad voditelj koji cesti kao i njegovi gosti zaboravi gdje je.
Ali sve je to bilo u „u raji“, tako da su takve stvari bile normalne, cak i pozeljne.

 

Puno puta se desavalo da se termin emisije „probije“ usljed dobre atmosfere, pa se znalo odrepat i u zoru J

 

U zavisnosti od termina i ozbiljnosti radija, koji je bio u vecini slucajeva nocni, dugo poslje emisije smo znali ostati u prostorijama i bacati suplju.
Nesto slicno afteru ali ni blizu.

Federalni radio je bio nesto sasvim drugo.

Tu su ljudi malo manje bili tolerantni na nase „malo“ slobodnije ponasanje.

Al hajde, to mogu i da razumijem, ipak je to ozbiljna rtv kuca.

Portir je (zvat cemo ga Fikro) presreo dva jarana logisticara na ulazu i oduzeo im gajbu pive.
Dzaba sto su ga pokusali podmiti sa dvije tri flase, Fikro je ostao kao stijena cvrst i postojan.

Kaze jaran da je na svako pokusavanje da promjeni misljenje i da ih pusti, Fikro postajao sve crveniji u licu, tako da su u strahu da ne prsne, odustali i ostavili gajbu u auto.


Vratili su se slijezuci ramenima, jebi ga, pokusali ste.

 

Opet na radiju „Zid“ je bila skroz drugacija atmosfera, da si nekad fakat imao osjecaj da si na ulici u svojoj mahali.
Nekako je taj prostor bio kao produzena ruka te iste ulice.


Tu sam se bas dobrog repa nasluso' ko rijetko kad u zivotu.

 

Mirza „bajrambarecula“ se pobrinuo da emisija bude okupljanje pravih rep glava gdje se mogla cuti i zadati repcuga.
Nista vise, nista manje.
To je ono sto nam je trebalo, osim partija i povremenih spontanih okupljanja mimo organizovanih gostovanja na radiju ili nastupa samih.

Radio je bio raja.
Radio je bio repcuga.


( nastavlja se... )

 

Price stare skole
http://pricestareskole.blogger.ba
08/01/2019 18:03